ПРОБЛЕМИ ПРЕПОЗНАВАЊА МОБИНГА У РАДНОМ ОКРУЖЕЊУ

Аутори: Будислав Суша, Изток Суша

Резиме:

У раду је дат теоријски оквир мобинга као појаве у радном окружењу, као и кратак преглед истраживања ове појаве у свету и код нас. Емпиријско истраживање које је спроведено крајем 2012 године, је имало за циљ да утврди да ли се после две године након имплементације Закона о спречавању злостављања на рандом месту од­нос запослених изменио, с једне стране, у смислу повећања заинтересованости запослених, а с друге стране, да ли су запослени довољно информисани и едуковани да могу препознати облике у којима се злостављање на радном ме­сту манифестује. При анализи добијених резултата, утврдјиване су и разлике међу запосленима у односу на њихове социо-психолоске карактеристике.


ЗЛОСТАВЉАЊЕ НА РАДНОМ МЕСТУ У ЗДРАВСТВЕНОМ СЕКТОРУ

Аутори: Ристо Козомара, Јовица Јовановић, Маријана Матић, Јована Јовановић, Стефан Јовановић

Резиме:

Испитивањем је обухваћено здравствено особље Дома здравља. Злостављању на радном месту је из­ло­жено 50% испитаника. Најчешће жртве злостављања су биле жене (50,94%), старости од 26 до 35 го­ди­на (60%). Жртве злостављања имају значајно мању подршку надређених од особља које није мобин­го­вано (c² = 7,72; df = 2; C = 0,31; Cmax = 0.82). Најчешћи злостављачи су били шефови (52%) и колеге (23%). Злостављачи су примењивали 18 различитих врста мобизирајућих активности. Већина жртава (68,57 %) је пријавила злостављање, најчешће члановима уже породице док је 31,43 % мобингованих о то­ме није говорило из страха од последица. Код 82,86 % жртава злостављања су регистровани поре­ме­ћа­ји здравља, а депресија је забеле­же­на код 9,58% испитаника. Код 48,57 % особља мобинг је утицао на жи­вот у смислу дистанцирања од поро­дице, отуђености и асоцијалног понашања. Жртве злостављања су статистички значајно чешће имале жељу за променом радног места, него особље које није било жртва злостављања ((c² = 14.57, df = 1, C = 0.41, Cmax = 0.71). Жртве мобинга имају негативнији став према по­слу и осећају се емотивно исцрпљенијим на рад­ном ме­сту него особе које нису жртве злостављања (c² = 33.44, df = 6, C = 0.3, Cmax = 0.91). Индекс радне спо­собности жртава мобинга је знатно нижи од индекса особља које није било жртва злостављања (c² = 8.62, df = 3, C = 0.33, Cmax = 0.81). Злостављање на раду представља значајан ризик у здравству па је неопходно применити мере безбедности и здравља на раду.